Дом Јеврема Грујића

Удружење "Старе куће Србије"

Представља

Дом Јеврема Грујића

Дом Јеврема Грујића у Светогорској улици 17. саграђен 1896. године по пројекту познатог београдског архитекте Милана Капетановића, прва је зграда коју је заштитио Завод за заштиту споменика културе Београда, одмах по оснивању 1961. године.
Заједно са уметничком збирком, он представља споменик културе од великог значаја за републику Србију.
Као чланица Удружења европских Историјских кућа из наше земље, Дом Јеврема Грујића представља културну баштину Србије у свету.
У овом здању су током 2 века живеле историјске личности значајне за српску државу и дипломатију. Током 7 генерација дипломатске традиције сакупљено је преко 500 уметничких дела из различитих периода, која данас чине збирку, самим чудом спашену током протеклих времена. Већина дела су чак једно време била закопана у подруму куће током Другог светског рата, како би се спречило њихово одузимање од стране Немаца.

Истакнуте личности које су живели у овој кући су: Теодор Хербез - Министар Књаза Милоша Обреновића, Јеврем Грујић - државник и дипломата, оснивач Либералне странке, Др Славко Грујић - истакнути политичар и дипломата, чијом заслугом је изграђена Универзитетска библиотека у Београду, Др Милан Ђ. Милојевић - амбасадор Краљевине Југославије у Будимпешти, Берну, Бечу, Хагу и Брислу и други.
Радо виђени гости у Дому Јеврема Грујића били су представници културне и интелектуалне елите оног доба, писци, уметници, песници: Јован Цвијић, Симо Матавуљ, Јован Скерлић, Паја Јовановић, Милан Ракић, Урош Предић и многи други ...

Занимљивости

У Дому Јеврема Грујића је 1912. тајно потписан савез са Бугарском.
После Великог рата у зграду је смештено Белгијско посланство.
У данима борби за ослобођење Београда, октобра 1941, овде је била смештена партизанска болница.
На овој адреси, 1967. отворена је и прва дискотека у Београду.
У кући је и вероватно најлепше огледало у Србији, Рокај стила, из 1775.
Најстарија вредност у Дому Грујића је икона Јована Крститеља из XVIII века са којом је Мирка, кћер Јеврема Грујића, прешла Албанију.
У збирци оружја из српских устанака су и пушке Хајдук Вељка и Танаска Рајића.
Гости дома били су Јован Цвијић, Симо Матавуљ, Јован Скерлић, Паја Јовановић, Милан Ракић, Стеван Тодоровић, Урош Предић и многи други.

Колекција

Породица је током Другог светског рата уметничку колекцију и предмете зазидала у подруму куће. Много година касније, овај зид је срушен и пред вама су трагови прошлости и јединствено сведочанство једног времена отргнуто од заборава.

Уметничка колекција од преко 400 уметничких предмета

Дела из области ликовне уметности, слике и скулптуре – Збирка садржи уметничка дела највећих српских мајстора: Арсенија Петровића, Уроша Кнежевића, Стевана Тодоровића, Милоша Тенковића, Ђорђа Крстића, Уроша Предића, Паје Јовановића, Ивана Табаковића, Зоре Петровић и многих других.

Предмети примењене уметности – Оригинални примерци стилског намештаја из перода од 16. до 19. века, предмети од порцелана, керамике, породични накит, украсне фигуре, породична сребрнина дочараће вам амбијент угледне српске грађанске породице с краја 19. века.

Старо и ретко оружје и опрема – У Музеју су изложени делови чувене збирке оружја Стевана Ћурчића, једног од највећих колекционара у Србији. Међу њима је аутентично оружје из Првог и Другог српског устанка, пушке највећих српских јунака Хајдук Вељка Петровића и Танаска Рајића из 1807. године и многи други предмети.

Архивско књижевни материал – Ретке новине, фотографије, породична библиотека, у којој је и прво издање Горског вијенца, преписка Милана Обреновића и Краљице Наталије, службена и приватна писма Кнеза Милоша, писма Михајла и Милана Обреновића, дипломатско ордење и краљевски дарови.

Локација