
Дом Јеврема Грујића у Светогорској улици 17. саграђен 1896. године по пројекту познатог београдског архитекте Милана Капетановића, прва је зграда коју је заштитио Завод за заштиту споменика културе Београда, одмах по оснивању 1961. године.
Заједно са уметничком збирком, он представља споменик културе од великог значаја за републику Србију.
Као чланица Удружења европских Историјских кућа из наше земље, Дом Јеврема Грујића представља културну баштину Србије у свету.
У овом здању су током 2 века живеле историјске личности значајне за српску државу и дипломатију. Током 7 генерација дипломатске традиције сакупљено је преко 500 уметничких дела из различитих периода, која данас чине збирку, самим чудом спашену током протеклих времена. Већина дела су чак једно време била закопана у подруму куће током Другог светског рата, како би се спречило њихово одузимање од стране Немаца.
У Дому Јеврема Грујића је 1912. тајно потписан савез са Бугарском.
После Великог рата у зграду је смештено Белгијско посланство.
У данима борби за ослобођење Београда, октобра 1941, овде је била смештена партизанска болница.
На овој адреси, 1967. отворена је и прва дискотека у Београду.
У кући је и вероватно најлепше огледало у Србији, Рокај стила, из 1775.
Најстарија вредност у Дому Грујића је икона Јована Крститеља из XVIII века са којом је Мирка, кћер Јеврема Грујића, прешла Албанију.
У збирци оружја из српских устанака су и пушке Хајдук Вељка и Танаска Рајића.
Гости дома били су Јован Цвијић, Симо Матавуљ, Јован Скерлић, Паја Јовановић, Милан Ракић, Стеван Тодоровић, Урош Предић и многи други.
Дела из области ликовне уметности, слике и скулптуре – Збирка садржи уметничка дела највећих српских мајстора: Арсенија Петровића, Уроша Кнежевића, Стевана Тодоровића, Милоша Тенковића, Ђорђа Крстића, Уроша Предића, Паје Јовановића, Ивана Табаковића, Зоре Петровић и многих других.
Посете:
Четвртак-Петак 15.00–20.00ч
Субота-Недеља 11.00-16.00ч