Старе куће Србије

Конак кнегиње Љубице

Post Title

Конак кнегиње Љубице један је од најрепрезентативнијих сачуваних примера грађанске архитектуре прве половине 19. века у Београду. Грађен је у периоду од 1829-1830. године. Према замисли кнеза Милоша, требало је да има двојаку намену, да буде стан његове породице, кнегиње Љубице и синова Милана и Михаила, каснијих српских кнезова, а у исто време и двор за резиденцију. Изграђен је по идејама и под надзором Хаџи-Николе Живковића, пионира српског неимарства. Ова грађевина садржи све одлике градских кућа српско-балканског стила.
Приземље и спрат имају средишњи хол око којег су распоређене остале одаје, што је традиционално оријентални просторни концепт произашао из некадашњих затворених унутрашњих дворишта. Због свог историјског и архиктетонског значаја конак има статус споменика културе од изузетног значаја.


Погледајте

Господар Јованов конак

Post Title

Зграду конака подигао је Господар Јован Обреновић 1835. као спратну грађевину правоугаоне основе, асиметричног типа, са испадом и затвореном диванханом над улазом. Подрум је висок, озидан каменом, са таваницом од дрвених греда између којих су убачени шашовци. У приземљу се осим хола налазе још три просторије, од којих једна има богато декорисану пећ.
Спратни део грађевине је служио за становање и пријем гостију. Првобитно се ту налазила и велика отворена диванхана, која је касније зазидана. Већина соба има богато декорисану таваницу. Господар Јованов конак је претрпео многе измене и преправке, а током бомбардовања Чачка 1941. био је знатно оштећен. У периоду 1950–53. изведени су санациони и конзерваторско-рестаураторски радови и споменику је враћен првобитни изглед са грбом Обреновића. Данас се у Господар Јовановом конаку налази поставка Народног музеја у Чачку.


Погледајте

Апотека Јовановића

Post Title

Прва и најстарија Вршaчка aпотека, звана „Апотека на степеницама” је, отворена 1784. године као “Апотека код спаситеља”. Последњи власник, од 1927. године, био је Александар Јовановић, полубрат чувеног сликара Паје Јовановића, а као апотека је радила до 1971. када је, као део Градског музеја, претворена у изложбени простор.
Поставку експоната о историјату здравствене културе чини оригинални инвентар и намештај из минулог доба- каса, вага, апотекарске пресе, авани, укази апотекара и лекара, као и подаци о здравству.
За љубитеље уметности, посебно је занимљива поставка о сликару Паји Јовановићу, рођеном Вршчанину.

Погледајте

Рајачке пимнице

Post Title

Рајачке пимнице, као јединствен архитектонски комплекс винских подрума у Неготинском виногорју о којима први записи датирају из 19. века, представљају важан део српске баштине, а кандидат су за Листу светске културне баштине. Зидане су од камена или од брвана, зидова дебелих и до 60 центиметара. Подруми у којима се чувало вино делимично су укопани у земљу, како би се одржавала константна температурa ваздуха. Били су правоугаоног облика и ту се могло сместити неколико бачви за пет хиљада литара вина, десетак буради запремине око 700 литара, још много мањих буради и винских справа. На спрату су просторије у којима су у време бербе боравили виноградари, а биле су и место за дегустацију вина и разна славља. Због породичних веза, често се у низу зидало по неколико пимница.

Погледајте