Старе куће Србије

Састоји се из три дела. Прву, барокну зграду, једноспратницу с високим, преломљеним кровом, подигао је 1763. године имућни трговац г. Кузман Јовановић. Непуну деценију касније купио ју је трговац Димитрије Карамата, досељеник из тада турске Јегејске Македоније, и она је и данас у власништву његових потомака. На плановима града с краја 18.века зграда већ има данашњи габарит. Године 1827. Јован Д. Карамата доградио је на средњем делу куће спрат с нижим двосливним кровом и данашњи главни улаз с капијом за кола и пешаке. Према утрошеним средствима извесно је да је обављена реконструкција у целини. Фасада комплексне зграде, укључујући и приземни део, обрађена је у духу класицизма.

Кућа Цветића у Краљеву датира из 1908. године. подигао ју је Филип Цветић, краљевачки трговац вином. Кућа је саграђена у стилу сведене сецесије, са декоративним зидним сликарством у техници ал секо, чији је аутор војвођански мајстор Јанко Друмски.
Најрепрезентативнији део куће је салон, у коме се данас налази "Музеј слатка", са богатом збирком предмета за послуживање овог специфичног традиционалног производа. Кућа Цветића у свом нетакнутом амбијенту чува наслеђе српске грађанске културе и представља аутентичан споменик тог времена.

За Караматину кућу су везани значајни догађаји пређашњих векова. У време аустријско-турског рата (1788-1789) у стану власника било је седиште главног команданта немачке војске фелдмаршала Лаудона, освајача Београда, и у два маха римсконемачког цара Јосифа II. На овај догађај подсећа грб с двоглавим орлом и симболима монархије, изрезаним у дрвету, који се и данас налази на таваници највеће собе на првом спрату. У време Српског покрета 1848-49.г. у кући је боравио патријарх Јосиф Рајачић и у њој су одржаване седнице главног народног одбора Војводине и Србије, у којем је Атанас Карамата био касир (благајник).