Старе куће Србије

Стара грађанска кућа у Пироту, трговачке породице Христић изграђена је 1848. године по налогу познатог Малог Ристе. Изнад каменог подрума налази се бондручна конструкција. Приземље куће намењено је свакодневном животу, а спрат је репрезентативни део здања. Врата, прозори, таванице спратног дела су лепо обрађене, а ту се, поред осталог, налази и такозвана кандил-соба и кућна скривница. Кућа у распореду и детаљима има све одлике балканско оријенталног стила. Карактерише је склад унутрашњих просторија и у исто време раскош фасаде и крова. После Другог светског рата, кућа мења своју намену јер је Општина Пирот додељује новоформираном народном музеју у Пироту.

Једна од најлепших грађевина XVIII века у нас, јужно од Саве, су Пашини конаци у центру Врања. Две велике једноспратне зграде симетричног типа подигао је око 1765. Раиф-бег Џинић. Једно здање с улице било је намењено мушкарцима (селамлук), а у дворишту друго за жене (харемлук). Обе грађевине истурених стреха су бондручне конструкције испуњене опеком и облепљене.
У унутрашњости се из пространих холова неправилног облика улази у собе са украшеним дрвеним таваницама и оџаклијама. У здању с улице Народни музеј излаже богату збирку етнографских предмета.

У Краљеву (раније Карановац), граду на ушћу Ибра у Западну Мораву, по налогу кнеза Милоша 1824. подигнут је Господар Васин конак као седиште управне власти (по нахијском кнезу Васи Поповићу). Поуздано се зна да је од 1833. године конак био резиденција владике Јанићија. До 1941. године у њему је било седиште жичке епископије, које је затим пренето у манастир Жичу.
Конак је у приземљу грађен од камена, а спрат од дрвене бондручне конструкције. У приземљу је делом био отворен трем из кога се пењало на доксат на спрату. Кров конака је четвороводан и покривен ћерамидом. У приземљу је отворени трем, оџаклија и још четири помоћне просторије.
Конак је током времена претрпео многе измене а данас је у конаку Народни музеј.

Палата Рајхл у Суботици подигнута 1904. године као породична палата архитекте Ференца Рајхла, за становање и пројектни биро. Грађевина има статус споменика културе у категорији културна добра од великог значаја. Kao једно од најмаркатнијих остварења мађарске сецесије представља животно ремек дело архитекте Рајхла. Прочељем доминира централни део са улазним репрезентативним порталом, а по ободу уоквиреном жолнаи керамиком и кованим гвожђем. Са сваке стране лође постављени су дрвени еркери, са декоративним тракама мурано мозаика. Разноврсност и богаство материјала која се користила на фасадама пренела се и на ентеријер. За сваку просторију посебно су пројектовани плафонски гипсани ба-рељефи и рељефни фризови у горњој партији зидова. Од 1970. године се у Палати Рајхл налази Галерија модерне уметности „Ликовни сусрет“.